On je već učinjen u predhodnim poglavljima.
Tim što ste počeli sa razmišljanjem o zabludama
koje spavaju na vratima ulaska u sebe samog, krenuli ste putem samoupoznavanja.
Samo saznanje kako nešto postoji do čega se može dopreti je veliki
napredak. Recite slobodno sebi:
Na putu samoupoznvanja oslanjam se
isključivo na svoje mogućnosti,
koje rastu svakim narednim korakom.
Na početku možemo sebi postaviti i sledeća
pitanja:
-Šta osećam?
-Šta mislim?
-Šta radim?
U tome je već prvi korak ka onom sutra.
A budućnost uvek pre dođe, nego što ode
sadašnjost. Svesnim korakom ulazimo u budućnost u čijem stvaranju učestvujemo,
za razliku od one druge koja postoji nezavisno od nas.
Svesnog toga sutra obuhvata ono najvažnije, što je svakom od nas bitno:
Šta se događa upravo sada i šta mogu
očekivati u sledećem trenutku?
Često smo u situaciji da biramo između
situacije da budemo u pravu, ili spokojni, što je preduslov za sreću. Složite
se sa tvrdnjom kako istina uvek ispliva na površinu dok se sreća i spokojstvo
ne postižu tako lako.
Sve i svako u vašem okruženju je vaš
učitelj.
Prvim korakom niti određujete zauvek pravac
i smer kretanja, niti pokazujete čemu ćete da težite, već sprovodite u delo
vašu nameru da doprete do nečeg drugačijeg, lepšeg i korisnijeg.
Odmah treba da vam je jasno kako se promena
kad čoveka dešava kada odluči da postane ono što zaista jeste, a ne prilikom
zaokruživanja osećanja svega što bi ,,hteo da bude“, do objašnjenja toga ćemo
doći kasnije, sada je bitno da ne
zaboravite:
Ne očekujte pomoć
Budite na to u startu spremni, a isto
toliko i uporni da tako ostane iz dva razloga. Zato što niko bolje od vas samih
ne poznaje šta se u vama krije, a sa
druge strane, zadovoljstvo postignutog uspeha će biti samo vaše, uz potpuni
podsticaj za dalji napredak.
U sasvim drugoj situaciji su ljudi koji su
napustili svetovni život i u miru
manastira, uz verskog učitelja, ulaze u tajne univerzuma. Ne predlažem
odricanje od bilo čega. Zadržaćete kako svoju veru, tako i svoje prijatelje,
radno mesto i svoj osnovni položaj u društvu, ali bićete spremni da svaki potez
koji procenite kao valjan učinite svrsishodnim za sebe time ćto ćete ga povući
na najbolji mogući način. Oslobodićete prolaze da u vas uđu sve pozitivnosti
okoline, potom da iz vas izađe sve ono što vam smeta, kao i ono što će ljude
oko vas učiniti srećnim i zadovoljnim, kako bi vi sami osetili potpuno potvrđivanje svog postojanja.
Većina ljudi u svom okruženju ima slične
piljare, susede, kolege na oslu, ili u školi. A na vama je da se oslobodite tih
desetak, svakodnevnih i unapred očekujućih, stresnih situacija, bez traženja
pomoći od stručnjaka, koji vas prvi put vidi, a istovremeno ima stotinak
„sličlnih slučajeva“ je nešto što teško može da pokaže uspeh, jer svaki čovek
je genetski spreman za rešavanje bilo kog svog problema, samo ako zato iskaže
dovoljno volje i upornosti. Jednostavno, upotrebom svoje, od prirode date,
snage za ,,rešavanje određenog problema“, odnosno, lepše rečeno ,,za
prevaljivanje potrebnog i određenog
puta“ uspeh ne izostaje. Bez ikakve mistike, oslonite se samo na svoju fizičku
i mentalnu energiju i stićićete tamo gde ste naumili. Zato slobodno sebi
ponovite:
Posedujem dovoljno fizičke, intelektualne i
duhovne energije da stignem na ono mesto, koje
sebi postavljam za cilj.
Najveću podršku čovek ima u sebi samom i
jedino kada sa sigurnošću zna na šta može da računa i u kom obimu.
Već ste prehodnom sugestijom ušli u proces
koji je na početko veoma bitan, postajete otvoreni i prijemčivi za sve
pozitivno do čega ćete dopreti u
vama samima i
do onog korisnog oko vas, bez ikakvog straha, a to
vodi u
nešto čemu svi težimo, a to je:
Samopotvrđivanje
Bez, na prvom mestu, sigurnosti u sebe, a
potom osećanja sopstvene vrednosti, teško se samostalno napravi i jedan korak u
životu, a da zbog toga ne strahujemo.
Sebe ne potvrđujemo samo svojim postupcima,
već mišljenjem koje imamo sami o sebi. Drugi su se nesebično potrudili da nam
svojim šablonima odrede, kako načine ponašanja, principe razmišljanja, tako i
kompletan sistem i ritual življenja i ponašanja od trenutka rođenja, pa do
smeštaja naših zemnih ostataka.
Zar se izgovaranjem, ili samo čitanjem
rečenice:
Ja sam o sebi najpozitivnije mislim,
ne oseća prijatnost koja vas ispunjava sve
većom samouverenošću.
To je prvi predkorak da bismo sami o sebi
odlučivali, bez opterećenja šta na to sve kaže
onaz famozni oktopod sa hiljadu kraka, koja nas vreba sa svih strana, a
jednostavno se naziva okolina.
Time
se ni malo ne isključuje važnost šta o svakom od nas zaključuju ljudi iz našeg
okruženja, ili eventualno mišljenja naših prijatelja, rođaka, potomaka, ali to nije od presudne važnosti, pogotovo ne
opterećavajuće, jer onoliko koliko
pridajemo važnosti mišljenju okoline, dva puta smo više time opterećeni i
blokirani u samostalnom putu kroz život. Ne plašite se stavljanja sebe i svog
ličnog zadovoljstva u prvi plan. Složiće se sa tim i vaša najbljiža okolina,
jer svojin nezadovoljstvom posle sebe, najviše štete nanosite baš njima, ali o
tome opširnije kasnije, za sada je samo bitno da „glasno kažemo“: želim, smem i
mogu
Sve što je pozitivno i korisno sa lakoćom dopire u moju svest, bez obzira
da li dolazi iz moje unutrašnjosti, ili
okoline.
Otvorite se za samoiskazivanje i za
prihvatanje svega što vam prija, a istovremeno vam ne šteti. I ne bojte se da
stanete ispred svakoga i ponovite one već pročitane reči: želim, smem
i mogu. Čak i ako smatrate kako je za vas rano za tako nešto, slobodno
napravite sledeći korak, koji glasi:
Samoposmatranje
Pridajete li veću važnost šta o vama misli okolina, nego što je to
potrebno?
Potvrdu naše vrednosti bez našeg zahteva
daje naš učitelj, ili poslodavac,
prijatelj, ili prvi sused, ali merila je nametnulo ,,društvo“, čiji je
isključivi cilj zaštita te imaginarne okoline od nas. A koliko su društveni
sistemi bili „realni“ prema pojedincima najbolje se vidi kroz istoriju. Ti
drugi su uvek tu sa onom ,,pravom“ mernom jedinicom, pomoću koje nam
svakodnevno uzimaju ,,dimenzije“. To na prvom mestu isključuje potrebu za
samoposmatranjem, uveravaće vas oni, jer
„oni sve vide, znaju i mogu da procene“. Ako nam dozvole, ili nas upute u tako
nešto, daće nam naočare sa već određenom dioptrijom.
Nek se ne plaši vaš urođeni puritanizam mog
predloga iz jednog od predhodnih poglavlja da sami sebe, potpuno bez ičega na
sebi, pogledate u ogledalu, ali ne u cilju zaključaka: „nabacio sam još neki
kilogram, kosa mi je neuredna, delujem očajno posle..“
Pogledajte sebe realno, bez komentara. Pred
vama samima budete onakvi kakvi ste u stvarnosti.
Pogledajte se kao vojnik, koji, pre polaska
u boj, proverava svoju „opremu“. Bez obzira na moć i opremljenost protivnika,
njegovo je samo da sve što ima drži u
najboljem i najupotrebljivijem redu.
Ne bežite od svoje posebnosti i
specifičnosti, jer je u tome vaša najveća prednost. To je i „najubojitije
oružje“ koje imate.
Moja
inteligencija, znanje i iskustvo dovešće me tamo gde sam sebi postavio
cilj i u tu svrhu biće angažovan svaki
atom mog tela.
Ma koliko bili sigurno u prehodnu misao,
ponavljajte je, po potrebi u sebi, ili
glasno, onoliko puta koliko to budete smatrali za potrebno. Osetićete
brzo kako se pomerate po putu ostvarenja
ciljeva, koje ste sebi postavili, kao i svih drugih zamišljenih u međuvremenu.
Radi toga pribegnite jednoj, nadasve interesantnoj „vežbi“, čiji će se rezultati brzo pokazati na putu vašeg samoupoznavanja.
Desetak minuta dnevno zamislite kako vas sa
jednog, ili par mesta ,,snimaju kamere“, koja prate svaki vaš pokret i izjavu.
Ako ste u šetnji po ulici, ili na radnom mestu, ponašajte se kako vas i ,,ne
interesuje gde se one nalaze“¸ ali sam osećaj kako ste pod „kotrolom nečeg“, što je zapravo deo vas
samih, učiniće da steknete neopisivo samouzdanje, a sa druge strane izbegnete
sve one mane, poput zevanja u mračnoj sobi, bez stavljanja ruke na usta.
Napredovaćete naročito u ophođenju sa drugim ljudima, gubićete ,,pred
kamerama“ mnogo manje vremena u praznim
pričama, gestovima, koji ništa ne znače i izgledaćete sve bliži osobi u kakvu
želite da se „pretvorite“.
Jasno, preterivanje nije poželjno, jer
nusprodukt predloženog je mogućnost izveštačenog ponašanja. Zadovoljite se sa
desetak minuta dnevno, takvih neobaveznih vežbi, a rezultati koji se pojave za
par nedelja će biti više nego očaravajući, ako uopšte uspete i da prihvatite
činjenicu kako je nekada u vašem životu bilo mnogo drugačije..
Nemojte pomisliti kako na ovaj način
menjamo izgled, ili ponašanje. Naš spoljašnji život se menja isključivo
iznutra. I ponašanje je samo manifestacija onoga što se dešava u nama. Sve što
se promenilo u našem izgledu došlo je zato što je tako odlučila naša podsvest.
Znači ona je ta koja treba da slobodno progovori i deluje iz nas.
Pogledajte ponekad, u trenucima odmora,
duboko u sebe. Što odete dalje u tajnovite kutke, gde se mešaju događaji iz
vašeg detinjstva sa sadašnjim iskustvima i
gde se dodiruje ono što znate sa onim čemu težite, otkrićete neizmerno
blago. Taj unutrašnji svet držite u
ravnoteži, jer je to najbitnija činjenica za osećaj mira i spokojstva između
onog što se želi i trenutno može.
U samopotvrđivanju se otvaraju „vrata i prozori“ kroz koje
slobodno „progovara“ podsvest. To je
jedan od ključeva za ono što želimo postići, a čime ćemo se pozabaviti u
sledećim odeljcima. Sada sani o treba da kažemo nešto što svi manje, više, znamo:
U nama je sve zapisano
Kao što je u semenci svake biljke
najpreciznije zabeležnou šta ima da izraste, kada će
rađati i koliko će živeti, kojim
je bolestima sklona i sl., tako je u
svakoj našoj ćeliji zapisan put svih generacija koje su nam predhodile, kao i
sve ono što nosi spomenuta semenka buduće biljke. Shvatimo tako ćelije koje su
učestvovale u našem začeću, kao i celokupan
organizam u sklopu unapred
programiranog procesa.
Božanska sila, ili ako želite Zakoni
Univerzuma, koji su to stvorili ostavili
su u našem biću ,,zapise“ čitave evolucije, kao
i znanja i
iskustva svih naših
predaka koji su se
prilagođavali i borili sa okolinom i samo je na nama da naučimo jezik čitanja i odgonetanja sva tih znanja koje
nosimo u sebi.
Nekada ni najveći stručnjaci, na prvi
pogled, ne znaju hoće li iz
dve naoko identične semenke iznići
stoletno stablo, ili krhka biljka
koja će čitav život smestiti u par meseci u kojima će odrasti, sa
oplođenjem roditi i razmnožiti se.
Ako ste do sada pažljivo pročitali
predhodna poglavlja, već znate kako nema potrebe, a veoma malo efekta da vas
tome neko uči, već vam može samo pomoći da „samodešifrujete“ sve ono što su vam
u nasleđe ostavili preci. Čak i
znanja (odnosno samosaznanja) o ,,tom pututu“ se nalaze u svakom od nas. Odgonetajući ih dolazimo do
nonog bitnog, koliko smemo u prirodne
zakone i pojave da diramo i mrnjamo poredak stvari. Slanje sopstvene
koncentrisane energije u pojedine delove tela, bez predhodnog znanja i vežbi,
je podjednako neizvesno i opasno kao genetski modifikovana hrana, gde se u
genetski kod biljke ubacuje hormon rasta neke žiovotinje. Ne zna se hoće li u
narednim generacijama takva hrana usloviti rađanje čoveka sa nogama, ili glavom
životinje, čiji je hormon korišćen, ili će promena vetrova, nestanak biljnog i životinjskog
sveta iz nekog dela zemljine kugle, gde je čovek sistematski sekao šume i
isušivao močvare, prouzrokovati novu klimu i nestanak vode za piće. Priroda je
opasna zver koju možete u dugom periodu kroz rešetke, poput dece u zološkom
vrtu, da ismejavate, uznemiravate, podstičete da vam se prikaže u svojoj lepoti
kada joj to ne odgovara, da joj prekidate san i nudite ono što je ne hrani, ali
nenadano, razbesnevši se, u trenu, polomiće sve okove i proždraće vas.
Podsetiću vas samo na primere koje svakodnevno
srećete kada u sebi, ili u drugima prepoznajete kako karakterne osobine, tako i
najobičnije pokrete, karakteristične za nekog pretka, ili rođaka po pobočnim
linijama.
„Tako je isto radio.. Ima talenta kao i..
Isti.. To je samo mogao još..“ su rečenice koje nam otkrivaju prepoznavanje kod
sebe i drugih „zapise“ predaka. A zamislite mogućnost upoznavanja svih predaka
desetak generacija unazad, po svim pobočnim linijama. Možda se sada u vama
javlja strah od šabloniziranosti, ali ta kombinacija koju vi imate je apsoluno
najedinstvenija od postanka svemira. Potreban je samo jedan mali korak, a on
ide ka otvaranju vrata na kojima će se, kroz vas, ispoljiti sve pozitivnosti
koje su krasile vaše pretke i to u kombinaciji koje je podjednako neponovljiva
i jedinstvena.
Zato
slobodno recite:
U meni su sva vrata otvorena za ulaza pozitivnih energija i ispoljavanje svega
što me čini srećnom osobom.
Time ste već
dve stvari učinili,
prihvatili ste blago
nasleđa, i oslobodili ste prostor
u sebi za smeštaj svega pozitivnog
što se pojavljuje,
bilo da potiče
iz vaših neistraženih
dubina, ili da ste sami
poželeli da nešto drugo,
dolazeći spolja postane sastavni deo vas.
Saznanje kako je u vama sve zapisano, isto
onoliko koliko pomaže, predstavljaće u početku velike probleme, jer postajete svesni, kako
i sve loše što postoji u
svetu, živi, manje ili više, u
svakome od nas. Pogotovo kad primetimo u sebi mnoga
devijantna ponašanja, ili u boljem
slučaju mnoge mane, poroke i strahove.
Tek
kada počnemo sa čitanjem neke
knjige zauzimamo svoj
stav, precrtavamo u mislima, brišemo, ili dopisujemo nove misli. Ako ste
već uzeli ovu knjigu u
ruke, neka vas ne plaši ono ka čemu vas ona vodi, jer samo ako
saznate pravu istinu
i postanete svesni sadržaja,
objasnivši ga prvo
sebi, a onda i
deo toga
priznate drugima, preuredićete i prilagodićete sve ono na šta sam vas
podsetio da postoji u vama, smestivši u sisteme i okvire koji prijaju i
pričinjavaju zadovoljstvo, postavivši
sami sebe na mesto gde ste želeli
da se nalazite.
Stvarnost je objektivna činjenica, ali je
istovremeno i stvar lične percepcije.
Sam osećaj kako u sebi nosite sve što
ovde piše i mnogo
više, daće vam dodatnu snagu. Moći ćete u svakom momentu
sopstvene poglede i stavove da držite pod svojom kontrolom i da u pogodnom
trenutku u granicama dozvoljenog menjate i najmanje delove, kako sebe, tako i
celine, i da ih maksimalno prilagođavate
i iskorišćavate. Uostalom i do
sada vam je sve to bilo na istom mestu. Razvijanje svesti o
postojanju nečeg pozitivnog, za
smisleno korišćenje u za svoj napredak, a istovremeno ono loše u vama
smetaće vam mnogo manje.
Ne napušta me volja
da potpuno ogolim sebe pred sobom.[1]
